Cena zlata je na rekordno visokom nivou, a za to nisu odgovorni Amerikanci
Shutterstock/Oleksiy MarkEkonomija SAD izgleda da će skoro sigurno izbeći recesiju. Američki indeksi akcija trguju se na rekordnim nivoima, a čak i rizičniji investicije poput bitkoina dostigle su svoje najviše cene ikada, ali zlato, koje se može smatrati jednim od najstarijih oblika investicija – često posmatrano kao zaštita od gubitaka na drugim tržištima – nastavlja da dobija na vrednosti.
Zlato se trgovalo na rekordno visokom nivou od 2.195 dolara po unci u petak, produžavajući svoj rast od početka godine na 5% i dvanaestomesečni rast na impresivnih 19%.
Zlatna groznica može da predstavlja iznenađenje za američke investitore, s obzirom na to da rekordni rast plemenite „sigurne luke“ ne koincidira sa ranijim događajima koji su pokrenuli dolazak do rekordne cene, poput finansijske krize kasnih 2000-ih i pandemije kovid-19.
Ključni faktor iza skoka cene zlata je to što mnogim neameričkim tržištima izgledi nisu tako svetli: Prognozirani ekonomski rast SAD-a od 2,1% ove godine nadmašuje projekcije rasta od manje od 1% za druge razvijene ekonomije poput Nemačke, Japana i Ujedinjenog Kraljevstva – dok su akcije listirane na velikim stranim berzama uglavnom zaostajale za američkim, pri čemu je Hang Seng indeks Hong Konga izgubio 18% u poslednjih godinu dana, a FTSE 100 Britanije je pao 3%.
„Zapadni investitori ne stoje iza“ skoka cene zlata, smatra izvršni direktor Metals Dejlija, Ros Norman. On pripisuje rast „fenomenalnoj“ potražnji kineskih investitora koji traže zaštitu od moguće ekonomske nestabilnosti druge najveće svetske ekonomije usred krize u sektoru komercijalnih nekretnina u Kini.
U SAD-u postoji nekoliko drugih objašnjenja za porast cene zlata, jer neki investitori traže načine za opkladu protiv potencijalno lošijih inflacionih očekivanja, preusmeravaju svoje portfelje nakon skoka na berzi i osiguravaju se protiv geopolitičke nestabilnosti, gde su otvorena pitanja poput ratova između Izraela i Hamasa i Rusije i Ukrajine, zajedno sa predsedničkim izborima u novembru, koje lebde u mislima investitora.
Smanjenje kamatnih stopa dovešće do pada prinosa na američke državne obveznice i time učiniti povrat manje privlačnim za još jednu tipično sigurnu klasu imovine. Kupovine zlata od strane centralnih banaka širom sveta su na nivou iz poslednjih pet decenija i mogućnost da republikanski predsednički kandidat Donald Tramp poveća tenzije između SAD-a i Kine takođe su razlozi da ostanemo optimistični u pogledu daljeg rasta cene zlata, rekla je Solita Marseli, glavna investiciona menadžerka UBS Global Wealth Management za Ameriku, u belešci od petka upućenoj klijentima.
Investitori drže 3,3 biliona dolara u zlatu, prema tvrdnji stratega Džej Pi Morgan Čejsa, Nikolasa Panigircoglua. To čini oko 1,4% vrednosti svih globalnih investicija.
Oko polovine svih pošiljki zlata u januaru otišlo je u Hong Kong i u kontinentalnu Kinu, prema UBS-u.
Popularnost zlata kao investicije prati njegov vekovni istorijat očuvanja vrednosti kroz periode inflacije i perioda konflikata širom sveta. Poverenje američkih investitora u plemeniti metal dostiglo je najviši nivo od 2012. prošle godine, a anketa Galupa pokazala je da su ispitanici bili sigurniji u ulaganje u zlato nego u akcije.
Porast cene zlata poklapa se sa prilično stabilnim američkim dolarom, koji takođe obično dobija na vrednosti tokom vremena tržišne krize; DXY, koji prati dolar prema korpi drugih vodećih globalnih valuta, povećao se za 1% od početka godine i smanjio za 2% u poslednjih godinu dana. Prema podacima FactSet-a, zlato je dodalo 394% vrednosti u poslednjih 20 godina, što je manje od 522% povrata na S&P 500 tokom tog dvadesetogodišnjeg perioda, ali i dalje izuzetno dostignuće s obzirom na to da je zlato neorganski materijal bez mogućnosti da donosi profit akcionarima kao što to mogu akcije.
Derek Saul, novinar Forbes
