Dosad najveće istraživanje AI: Tri posla koja sigurno gube bitku sa veštačkom inteligencijom
Jedna od aktuelnijih i traženijih tema poslednjih godinu dana je veštačka inteligencija i njen uticaj na tržište rada. Mnogo je objavljenih analiza o tome ko je na prvoj liniji stradanja i koga će AI zameniti, koja će se nova zanimanja izroditi, koliko će ljudi izgubiti svoju profesiju i svoj posao.
Svima je već jasno da je u toku eksplozija alata za generativnu veštačku inteligenciju. Komentara je nebrojeno – od procena ’Ne bojte se, poslovna igra će se izjednačiti’ do ’Snalazite se kako znate ili zagrejte stolice i naučite da koristite bar neki od AI alata’.
Istraživanja koja se mogu naći u medijima su često kontradiktorna i uglavnom se zasnivaju na malim uzorcima ili na posmatranju malih skupova pažljivo odabranih zaposlenih. Može se reći da veštačka inteligencija pomaže radnicima u call centrima kako bi bili produktivniji, ili da jedna kompanija zapošljava manje ljudi zbog primene AI. Ali, opasno je donositi zaključke o ovoj tako važnoj temi koja se tiče svačijeg života bez obzira na profesiju.
U moru istraživanja, objavljeno je jedno koje izvedeno na uzorku od pet miliona poslova, odnosno nosilaca poslova koji se nalaze na listi frilens platforme i publikacije za tržište rada Bloomberry. Objavili su podatke koje vredi znati i to pre svega zbog velikog uzorka i širokog spektra seta realnih poslova.
Vesti nisu dobre za tri vrste stručnjaka. Ali, tu je čitav spisak poslova koji su za sada sigurni od veštačke intelignecije.
Bloomberry ekipa koja prati trendove na tržištu rada, pratili su javno dostupne podatke o više od pet miliona poslova navedenih na sajtu za honorarni rad Upwork, počevši od meseca pre nego što je ChatGPT pušten u etar u novembru 2022, pa sve do prošlog meseca, februara 2024.
Istraživač Henli Ving Ču objašnjava ceo pristup:
– Ako dođe do bilo kakvog uticaja na određene poslove, verovatno ćemo to prvo primetiti na tržištu honorarnog rada jer će velike kompanije mnogo sporije usvajati alate veštačke inteligencije – rekao je.
– Honorarci su zapravo kanarinci u neurednom, nezavisno vođenom rudniku uglja. Koju pesmu pevaju? To zavisi od toga u kojoj industriji rade – slikovito je opisala Danijela Stilman, analitičarka koje je pratila Bloomberry analitike.
Ving Ču je izjavio da većina honorarnih niša dobro stoji uprkos neprekidnoj revoluciji generativne veštačke inteligencije. Od 12 potkategorija koje su posmatrali, kod većine je primećeno povećanje broja poslova od kraja 2022. godine.
– Poslovi u oblasti montaže i video produkcije povećani su za 39%. Poslovi u grafičkom dizajnu povećani su za osam odsto, a poslovi u veb dizajnu za 10 odsto. Poslovi koji se tiču razvoja softvera takođe su u porastu, pri čemu su poslovi u ’backend’ razvoju povećani za šest odsto, a u frontend-web razvoju za četiri – izveštava Ču.
Razumljivo, potražnja za ljudima koji barataju veštinama potrebnim za upotrebu veštačke inteligencije takođe je znatno povećana. Poslovi poput generisanja AI sadržaja, razvoja AI agenata, integracije OpenAI-ChatGPT-API-ja i razvoja AI aplikacija postaju popularni kako je potvrdio Ču.
Ali, postojale su tri kritične tačke ili profesije koje, kako stvari stoje, gube bitku sa AI. To su poslovi pisanja, prevođenja i korisničke podrške
Broj poslova koji se traže, a tiču se pisanja smanjen je za 33%, poslovi prevođenja za 19%, a poslovi korisničke podrške za 16%, stoji u analizi Bloomberry-a.
Ne može se reći da ovako nešto nije očekivano, jer su neki od najranijih i najrazvijenijih slučajeva upotrebe veštačke inteligencije upravo zadaci pisanja i chatbot-ovi za korisničku podršku.
– Na primer, švedska kompanija Klarna za kupovinu na rate upravo je saopštila da njen chatbot za korisničku podršku obavlja posao umesto 700 predstavnika korisničke podrške. Mediji su bili puni priča o piscima koji su izgubili poslove zbog zamena veštačkom inteligencijom – u svom komentaru dodala je Stilman.
Ovi podaci potvrđuju strahove onih koji se bave pisanjem od samih početaka upotrebe AI. Ali, da li to znači da video editori i grafički dizajneri treba da se opuste? Ving Ču nije baš siguran. On upozorava da porast potražnje i ponude ovakvih poslova može biti privremen, dok kompanije ne otkriju kako najbolje koristiti brzo napredujuće alate za generisanje videa i fotografija.
– Mislim da postoji nekoliko načina kako se mogu protumačiti ovi podaci. Jedan je da su alati za generativnu veštačku inteligenciju već dovoljno dobri da odrade mnoge zadatke pisanja, bilo da je reč o pisanju članka ili objave na društvenim mrežama. Ali nisu dovoljno razrađeni za druge poslove, poput generisanja videa i fotografija – piše Ču.
Takođe, moguće je da kompanije i dalje otkrivaju kako najbolje koristiti ove alate. Ekipa Bloomberry primećuje da je trebalo oko šest meseci između objavljivanja ChatGPT-a i najvećeg pada potražnje za poslovima koji podrazumevaju pisanje. Kompanijama možda samo treba više vremena da primene složeniji slučaj manipulacije videa i fotografija. Ako je to slučaj, i u drugim oblastima pored pisanja očekuje se pad potražnje.
– Koji god da se od ovih mogućih scenarija pokaže kao tačan, honorarci i preduzetnici u oblastima koje će verovatno biti pogođene veštačkom inteligencijom ne bi trebalo da sede skrštenih ruku i nadaju se da će sve ispasti kako treba. Koliko će brzo AI doći po rutinske poslove u različitim sektorima ostaje otvoreno pitanje na koje ni jedan istraživački projekat ne može da odgovori sa sigurnošću – zaključak je analitičara.
Bez obzira na sve, ako vas brine uticaj veštačke inteligencije na vašu industriju, vreme je da ljudske veštine kao što su kreativnost, društvene veštine ili agilnost učinite centralnim delom onoga što nudite jer će se verovatno još dugo vremena zadržati u domenu ’ljudskog’ i dominantnog u odnosu na veštine kojima AI barata.