Evo ko će, nakon što je Odisej dotakao Mesec, sledeći komercijalno sleteti na Zemljin satelit
Intuitiv Mašins, prva privatna letilica, u četvrtak je sletela na Mesec. To je prvo američko vozilo koje je ostvarilo taj decenijski podvig kao deo NASA javno-privatnog partnerstva, čiji je cilj razvoj svemirske ekonomije i postavljanje temelja za dalja istraživanja svemira.
Ključne činjenice
Intuitiv Mašins, kompanija sa sedištem u Hjustonu, dotakla je nežno površinu Meseca svojim Nova-C lunarnim lenderom, Odisejem, nakon što je vozilo poletelo na vrhu rakete Spejs Iks Falkon 9, 15. februara. Prvobitni plan je bio lansiranje za Dan zaljubljenih, ali su izbili problemi sa metanskim gorivom.
Misija, nazvana IM-1, bila je druga u nizu lunarnih poduhvata planiranih kao deo NASA programa komercijalnih lunarnih usluga (CLPS), javno-privatne inicijative za koju se agencija nada da će razviti kosmičku ekonomiju, smanjiti troškove i sprovesti dve lunarne isporuke svake godine.
Nosio je pet naučnih eksperimenata za NASA, kao i četiri komercijalna tereta, uključujući skulpture umetnika Džefa Kunsa. Ciljao je na region južnog pola Meseca, istu oblast gde se agencija nada da će spustiti astronaute u okviru svog programa Artemis u bliskoj budućnosti .
Kompanija Astrobotik Tehnolodži, sa sedištem u Pitsburgu, trebalo bi da pokuša sopstveno sletanje na Mesec u novembru u okviru CLPS programa. Planiraju let kojim će isporučiti rover VIPER za NASA, koji će tragati za vodom, blizu južnog pola Meseca.
Curenje goriva prekinulo je nade kompanije Astrobotik Tehnolodži sa sedištem u Pitsburgu da će postati prva privatna kompanija koja je uspešno sletela na Mesec u januaru, a kompanija je vratila svoj lender Peregrin na Zemlju, koji je izgoreo u atmosferi.
Fajerflaj Aerospejs takođe treba da pokrene prvu od dve lunarne misije 2024. godine, a nada se da će spustiti svoj Plavi duh i isporučiti NASA instrumente u bazen Mare Crisium, na bližoj strani Meseca.
Šta je novo
Povratak Astrobotikovog Peregrin lendera u januaru označio je treći pokušaj privatne kompanije da sleti na Mesec. Prati japanski Ispejs, čiji je lender udario u lunarnu površinu prošle godine, i izraelski SpejsIL, koji je pokušao da sleti na Mesečevo more vedrine 2019.
Iako na kraju neuspešno, lansiranje Astrobotika je signaliziralo pucanj za još jednu vrelu svemirsku trku, pri čemu se očekuje da će privatna industrija igrati vodeću ulogu. Istraživanje svemira su ranije vodile vladine agencije zbog značajnih troškova i rizika koji nose. Milijarderi poput Ilona Maska, Ričarda Brensona i Džefa Bezosa – preko kompanija Spejs Iks, Virdžin Galaktik i Blu Oridžin – već se bore za razvoj svemirske ekonomije kroz privatni turizam, kao i kroz unapređenje dizajna raketa, postavljanje satelita i druge tehnologije.
Kroz CLPS, NASA se nada da će privatna preduzeća činiti ključni deo budućih planova za Mesec, Mars i dublji svemir, a agencija je integrisala kompanije u planove za povratak astronauta na Mesec za nekoliko godina u okviru svog programa Artemis. Postoji 14 američkih kompanija koje je NASA odabrala da joj pomognu da stigne do Meseca i dalje, uključujući Bezosov Blu Oridžin, Maskov SpejsX i Lokid Martin Spejs.
Veliki broj
Maksimalna vrednost NASA CLPS ugovora do 2028. godine je 2,6 milijardi dolara, saopštila je agencija. Kompanije su u mogućnosti da licitiraju za naloge, za koje NASA kaže da uključuju isporuke korisnog tereta, operacije misije, lansiranje sa Zemlje i sletanje na površinu Meseca. NASA je saopštila da podstiče kompanije da „lete sa komercijalnim teretom“ pored onoga što je ugovorila.
Ključna pozadina
Dok bi sletanje na Mesec moglo biti relativno lako u teoriji, sletanje na pravo mesto i bez značajnih oštećenja – takozvano „meko sletanje“ – je sasvim druga stvar. Teren, prašina, gravitacija i atmosfera, ili njihov nedostatak, kombinuju se sa raznim tehnološkim, navigacionim i logističkim izazovima to čine veoma teškim poduhvatima.
Od vremena prvih lunarnih misija, samo pet vladinih agencija – iz SAD, Sovjetskog Saveza, Kine, Indije i Japana – uspešno je postiglo meko sletanje na Mesec. Od toga, tri su bila relativno skorašnja, pri čemu je Kina prvi put sletela 2013. godine, Indija je to učinila prošle godine, a Japan je spustio svoju sondu „snajper na Mesecu“ u januaru.
Ono što ne znamo
Nije jasno da li će Peregrinov neuspeh u januaru promeniti bilo koju predstojeću CLPS misiju.
Iako nije sletela na Mesec, misija Astrobotik je bila veliki uspeh za drugu kompaniju: Junajtid Lanč Alians. Firma sa sedištem u Koloradu, zajedničko preduzeće industrijskih giganata Lokid Martin i Boing, razvila je raketu Vulkan Kentaur Peregrin koja je lansirana u januaru i navodno traži veći tržišni udeo za lansiranje. Bilo je to prvo putovanje rakete i svemirske snage Sjedinjenih Država navodno žele da ugovore sa kompanijom da lansira teret u orbitu nakon dva uspešna lansiranja. Drugo lansiranje moglo bi da se dogodi već u aprilu, navodi Njujork tajms.
Robert Hart, novinar Forbes