Električna vozila – Pežo E3008 je kvalitetan automobil, ali SUV nije za elektrifikaciju
Zagovornici električnih često potkopavaju svoje stavove insistiranjem da su električna vozila savršena u svakom pogledu i mogu se takmičiti sa svime što motori s unutrašnjim sagorevanjem (ICE) mogu ponuditi.
Oni koji ukazuju na očigledne nedostatke, poput tvrdnji o dometu i sporne baterijske kapacitete, često se odbacuju kao neupućeni.
Električna vozila će uspeti, ali samo ako proizvođači počnu da se fokusiraju na ono u čemu ova tehnologija automobila briljira, a ignorišu ostatak.
To znači jeftina, kratkodometna vozila sa malim baterijama. Ona koja mogu zadovoljiti možda 90% potreba za vožnjom, umesto neisplativih giganata koji pokušavaju, ali ne uspevaju da repliciraju ICE tehnologiju.
Da li Evropa može napraviti ekvivalent kineskom BYD Seagull-u – cena oko 10.000 evra, domet oko 160 km, sa četiri sedišta, idealno za dnevne vožnje, školu i kupovinu?
Jedan stručnjak kaže da je ovo moguće, ali nije sigurno da li EU želi da vidi masovno tržište EV.
Karakteristike Pežo E3008
Iskustva za modelom Pežo E3008 pokazuju da čak i najbolji modeli zaostaju na evropskim autoputevima pri većim brzinama u poređenju sa najskromnijim dizel limuzinama i terencima.
Ovo često osporavaju zagovornici električnih vozila koji ne žele da prihvate jednostavnu fiziku.
Profesor Kardif Biznis škole, Piter Vels, sumirao je problem ovako: „Domet EV-a drastično opada pri velikim brzinama“.
Za EV, dodatna energija potrebna za prelazak sa 60 mph (96 km/h) na 75 mph (120 km/h) je zapanjujuća. Praktično udvostručuje potrošnju energije kako bi se sav taj vazduh pomerio s puta, rekao je Vels ranije.
Kako električna vozila povećavaju brzinu na evropskim autoputevima do 130 km/h, otpor vazduha postaje značajan faktor. Vozila poput manjih Teslinih modela bolje se nose s tim jer imaju niži frontalni profil.
SUV-ovi, poput Kia EV9 i Pežo E3008, imaju masivne prednje delove, što im otežava situaciju kada je reč o aerodinamičkom otporu.
Izvršni direktor Economic Analytics Nik Molden ovako je sumirao problem:
„Otpor vazduha (dreg sila) je proporcionalan kvadratu brzine. Otpor će negativno korelirati s dometom. Dakle, domet će opadati više nego proporcionalno kako brzina raste. Dizajn vozila može promeniti druge faktore, kao što je koeficijent otpora zbog čega se Tesla toliko fokusira na aerodinamiku“, rekao je Molden.
Električna vozila i potrošnja
„Pod svim drugim jednakim uslovima, otpor vazduha će biti 164% veći pri 130 km/h u poređenju sa 80 km/h, što je povećanje brzine od 63%,“ naveo je Molden.
Aleksandar Damjanov, tehnički menadžer Green NCAP-a sa sedištem u Belgiji, nedavno je izneo sledeće mišljenje:
„Kod vozila sa električnim pogonom, potrošnja na autoputu, posebno u hladnim vremenskim uslovima, može biti značajno viša,“ rekao je.
Damjanov je rekao da je aerodinamički otpor ključan za performanse na autoputu.
Proizvođači moraju poboljšati aerodinamiku i pronaći načine za efikasnije grejanje komponenti i putnika, što je gotovo besplatan nusproizvod kod motora s unutrašnjim sagorevanjem. Takođe i zahteva značajnu energiju kod EV-a.
„Proizvođači moraju biti iskreniji sa potrošačima o ograničenjima dometa. Moraju biti otvoreniji sa kupcima kako bi izbegli neprijatna iznenađenja,“ rekao je Damyanov u intervjuu.
Cena za Pežo E3008
Ovo vozilo, koje je cenjeno na nešto manje od 50.000 funti posle poreza (oko 60.000 evra), bio je izvanredan za vožnju sa trenutnim ubrzanjem dostupnim kroz ceo opseg.
Pežo E3008 izgleda sjajno sa impresivnim kvalitetom. Upravljač i vožnja su bili besprekorni.
Ipak, na autoputu je domet opadao alarmantnom brzinom, smanjujući bar 50% predviđenog dometa pri brzini od 75 mph (120 km/h).
Obično kod modernih električnih vozila, sistem regenerativnog kočenja ne samo da štiti dostupan domet, već preko brdovitih predela i brzina ispod 90 km/h, kao i u gužvi, može generisati malo viška.
Iz nepoznatih razloga, regenerativno kočenje nije radilo uopšte na ovom Pežou, što može ukazivati na neki softverski problem ili neispravan sistem za beleženje podataka.
Podaci na ekranu vozila takođe su pokazivali čudne rezultate.
Električna vozila i punjenje
Punjen je pet puta, i svaki put je prikazivao maksimalni domet – tačno 525 kilometara, što je nečuveno u mom iskustvu sa više od 35 različitih EV-a.
Kada je preostalo 325 kilometara, vozilo je napunjeno preko noći dodajući 110 kilometara milja, ali je ukupno i dalje pokazivalo 525 kilometara, dodajući skoro 100 mitskih kilometara.
Bilo je medijskih izveštaja o softverskim problemima sa ovim vozilom. Iz Pežoa, upitani za komentar, rekli su:
„Što se tiče vozila koje se puni do tačno iste brojke dometa svaki put, vozilo će uvek biti napunjeno do WLTP zvaničnog dometa koji je 525 kilometara“.
Potrošnja E3008
Potrošnja energije tokom prethodne vožnje se ne uzima u obzir za određivanje dometa kada je puno.
Nakon toga, stvarna potrošnja vozila se uzima u obzir za ažuriranje dostupnog dometa. Iz Pežoa to nisu hteli da komentarišu.
Mišljenja Velsa, Moldena i Damjanova jasno pokazuju kako domet EV-a opada pri velikim brzinama. Ovaj praktični primer potkrepljuje ono što su rekli.
Automobilski stručnjak koji želi da ostane anoniman prešao je ukupno skoro 4.000 kilometara francuskim autoputevima u Tesla Model X prošle godine, upoređujući ga sa dizelom Range Rover.
Većina pređenih kilometara bila je na zakonitim brzinama između 130 i 140 km/h.
Jedno putovanje od 2.500 kilometara bilo je od Dijepea do Bordoa, zatim u Marsej, pa povratak do Kanala u Kaleu.
Iskustva
Drugo putovanje od 1.450 kilometara bilo je od Kanala do Pariza, Nanta, a zatim povratak u Kale.
Putovanje od 725 kilometara od Dijepea do Bordoa zahtevalo je tri punjenja, dok bi Range Rover dizel sa dometom od 885 kilometara mogao da obavi putovanje bez zaustavljanja.
Od Bordoa do Marseja (više od 645 kilometara), bila su potrebna dva zaustavljanja u poređenju sa nijednim za dizel.
Putovanje od Marseja do Kanala, skoro 1.125 kilometara, zahtevalo je četiri zaustavljanja (nasuprot samo jednom za dizel).
Putovanje od Kanala do Pariza, Nanta i nazad do Kanala zahtevalo je šest zaustavljanja nasuprot dva za dizel.
Tesla tvrdi da Model X ima domet do 565 kilometara, ali pri ovim visokim brzinama, punjenje je bilo potrebno otprilike svakih 260 do 275 kilometara.
Opcija sa dizelom Range Rover-a bi pružila veću fleksibilnost i značajno smanjila vreme putovanja, prema rečima auto stručnjaka.
Da li će električna vozila biti dostupnija
Moja recenzija Kupra Born iz prošle godine oslikava prirodu većine modernih EV-ova. Kupra je podružnica Folksvagena, a Born ima mnogo zajedničkog sa VW ID.3.
Na putovanju od 117 kilometara preko valovitih puteva pri brzinama retko iznad 80 kilometara na čas i nikada iznad 95 km/h, Born je koristio samo 85 kilometara, zahvaljujući efikasnom kočenju.
Duž, ali mnogo brže putovanje od 140 kilometara korišćenjem M3 i M27 autoputeva smanjilo je domet dostupne baterije za 207 killometara.
Molden iz Emissions Analytics-a rekao je da nije jasno da li EU želi jeftinija, masovno dostupna električna vozila ili bi radije videla skuplja privatna vozila.
„Da li Evropa može da napravi jeftinije vozilo ako bi htela, sa visokim troškovima rada i energije i strogim ekološkim regulativama? Moguće je, ali teško“, rekao je Molden. „Verovatnije je da će Kina i Evropa sklopiti dogovor da se dobar deo proizvodnje kineskih EV kompanija smesti u Evropu“.
To je bilo sa japanskom automobilskom industrijom u Velikoj Britaniji 80-ih.
To bi očuvalo radna mesta u Evropi i učinilo jeftinije EV-ove dostupnim, ali po cenu stranog vlasništva.
Kina pobeđuje na bilo koji način, sve dok trenutne politike dekarbonizacije ostanu na snazi, što efektivno nameće električna vozila.
Nil Vinton, saradnik Forbes