Nova „panda“ iz Kragujevca: „Fijatov“ odgovor Kinezima
Poslednje pripreme za proizvodnju novog „Fijatovog“ električnog modela u Srbiji, nove „pande“, u toku su, a njegovo zvanično predstavljanje ta kompanija, koja je deo koncerna „Stelantis“ (zajedno sa „Opelom“, „Pežo-Sitroenom“, „Krajslerom“, „Džipom“…), zakazala je za 11. jul – na 125. rođendan proizvođača iz Torina.
Kao i kod svakog novog modela koji tek treba da se pojavi na tržištu, a zbog industrijske špijunaže, iz Kragujevca nema zvaničnih informacija. Međutim, izvori upoznati sa situacijom tvrde da je probna proizvodnja već počela ili da će uskoro početi, te da se radi o primercima namenjenim testiranju. Očekuje se da proizvodnja u punom kapacitetu, u dve smene, počne u oktobru.
Malo je detalja u vezi sa novim kragujevačkim modelom koji su pouzdano poznati. Zna se da će biti zasnovan na konceptu „ćentoventi“, predstavljenom na Salonu automobila u Ženevi 2019. godine. Takođe, deliće platformu „smart kar“ sa „sitroenom E-C3“. To znači da bi mogao da bude veći od postojeće „pande“ i da dostigne dužinu od oko četiri metra. Ta platforma, koju koristi, pored električnog „sitroena“, „sitroen C3“ sa benzinskim motorom, a u budućnosti i nova „opel frontera“ i još tri „Fijatova“ modela zasnovana na novoj „pandi“, omogućava ne samo da budu ugrađivani električni motori, već da ti automobili budu hibridi, laki hibridi, pa čak i da imaju samo benzinski motor. Da će nova „panda“ imati još četiri varijante, potvrdio je i direktor „Fijata“ Olivije Fransoa, a vozila bi trebalo da se pojavljuju u naredne tri godine.
Još nije poznata cena, ali se nezvanično pominje da bi potpuno električna verzija mogla da košta oko 20.000 evra. Time bi kragujevačka „panda“ bila jedan od najjeftinijih, ako ne i najjeftiniji električni automobil u Evropi.
Nova „panda“ među najjeftinijim modelima na tržištu
„Dačija spring“ trenutno je najjeftiniji pravi automobil na električni pogon i njegova cena veoma varira. Redovna je negde oko 22.000 evra, ali je, recimo, „Dačija“ u kraćem periodu u Nemačkoj nudila „subvenciju“ od 10.000 evra kupcima, pa su mogli da je pazare za nešto više od 12.000 evra. Sa druge strane, početna cena „springa“, koji je dosta manji od nove „pande“, u Austriji je trenutno oko 20.800 evra. Među jeftinijima je i blizanac novog kragujevačkog modela, „sitroen E-C3“ i košta oko 22.000 evra.
Ukoliko novi model iz Kragujevca bude koštao oko 20.000 evra, sa subvencijom koju daje država Srbija od 5.000 evra za potpuno električne automobile, krajnja cena za kupca kod nas mogla bi da bude oko 15.000 evra, što znači da bi nova „panda“ bila među najjeftinijim modelima na tržištu.
Budući da mnoge države subvencionišu kupovinu električnih automobila, upravo bi niska cena nove „pande“ mogla da bude udarac koji bi „Fijat“ naneo kineskim proizvođačima u Evropi.
„‘Fijat’ mora i može da razvije rešenje koje će Kinezima zadati probleme“, rekao je Olivije Fransoa italijanskoj „Republici“.
Fransoa, koji je i ranije najavljivao trku u električnom sektoru rekavši da „postoji potreba za prijemčivijim električnim automobilima“, protivi se uvođenju tarifa na uvoz kineskih automobila, o kojima razmišljaju u EU, sa opravdanjem da Kina subvencioniše izvoz svojih vozila u Evropu zbog prezasićenosti domaćeg tržišta.
Navala kineskih proizvođača na Evropu nije samo stvar budućnosti, ona se već događa, a o tome govore podaci specijalizovane kompanije „Jato dajnamiks“. Prema tim podacima, broj novoregistrovanih kineskih automobila u Evropi u januaru i februaru ove godine povećan je za 43 odsto u odnosu na godinu dana ranije. Kada su u pitanju električni automobili, situacija je još ekstremnija – svaki peti novoregistrovani automobil u januaru i februaru dolazi iz Kine. Međutim, ono što je problem za kineske proizvođače jeste to što su među tim „kineskim“ automobilima većinom zapadni brendovi, koji se samo prave u Kini – „Tesla“, „Volvo“, „Dačija“, pa i MG, čiji su vlasnici Kinezi, ali koji se u Evropi doživljava kao britanska marka.
Možda najkonkurentniji električni automobil
Iako kineski proizvođači žele da idu stazom kojom su Japanci sedamdesetih i osamdesetih ušli na evropsko i američko tržište, nudeći novu tehnologiju za manje pare, upitno je da li će u tome i uspeti. Cene električnih automobila u Kini su drastično niže nego u Evropi, pogotovo kada su domaći brendovi u pitanju. Međutim, ti automobili ne zadovoljavaju bezbednosne i standarde opremljenosti evropskog tržišta. Kad dođu do tih standarda, onda i kineski automobili u Evropi drastično poskupe, čak i bez takse koju EU najavljuje. Primera radi, „BID dolfin“ košta u Kini nešto ispod 13.000 evra. Međutim, njegova početna cena u Nemačkoj je gotovo 33.000 evra.
Novi kragujevački model bi, sa cenom od oko 20.000 evra, ili čak možda i manjom, mogao zapravo da bude najkonkurentniji električni automobil i tako pokvari planove Kinezima u Evropi, ali i na tržištima Latinske Amerike gde „Fijat“ ima dugu tradiciju. Kada je cena u pitanju, mogao bi da ima najveću konkurenciju iz sopstvene kuće, budući da je „Stelantis“ najavio da će u svojoj fabrici u Poljskoj, zajedno sa kineskim brendom „Lipmotors“, takođe praviti električni automobil sa cenom od oko 20.000 evra.
Iako borba protiv Kineza njihovim oružjem, niskom cenom nove tehnologije, možda izgleda hazarderski, u „Stelantisu“ veruju da bi na taj način ne samo uspeli da im pariraju, već i da naprave pravi globalni bum. „Fijat“ inače beleži rast prodaje, on je u 2023. bio 12 odsto i dostigao je 1,35 miliona vozila, čime je najprodavaniji brend u „Stelantisu“, dok model 500e dominira na tržištu gradskih električnih automobila u Evropi.
U Kragujevcu se nadaju takvom scenariju.
„Svi zaposleni u kompaniji očekuju da ovaj model opravda ovoliko vreme priprema i da zaista u jednom trenutku za njega bude zainteresovan veliki broj kupaca. Očekujemo veliku prodaju i veću proizvodnju, a samim tim, ono što nas zaposlene najviše zanima – veću uposlenost, što znači da ćemo moći da računamo i na veće plate u nekom narednom periodu, tako da sve to zatvara jedan ozbiljan krug, što željno iščekujemo“, izjavio je predsednik Samostalnog sindikata u kragujevačkom „Stelantisu“ Saša Đorđević.
On je rekao i da se veća grupa „Stelantisovih“ radnika, njih oko 100, koji su bili na privremenom radu u fabrikama kompanije u Slovačkoj i Poljskoj, vratila u Kragujevac. Osim njih, u kragujevačkoj fabrici ima još oko 500 radnika, koji su bili angažovani i za vreme dok je instalirana nova proizvodna linija, koja je zamenila liniju za 500L, što je trajalo skoro dve godine. Tačnije, toliki je bio rok za privremeni rad, ali ih je „Stelantis“ pozvao da se vrate posle godinu i po, što govori o ubrzanim pripremama za novi model.
Šumadija opet značajna na mapi svetske auto-industrije
Posle dvogodišnje pauze, kada proizvodnje nije bilo, ukoliko plan proizvođača iz Torina uspe, Šumadija bi ponovo mogla da bude značajno mesto na mapi svetske auto-industrije. Takvih najava je bilo i kada je „Fijat“ dolazio u „Zastavu“, ali 500L se našao u pogrešno vreme na pogrešnom mestu, pa iako dobar automobil, nikada nije u potpunosti postigao svoj potencijal. On se pojavio na izmaku popularnosti tzv. MPV vozila, jednoprostornih komotnih automobila, i usred manije za SUV automobilima, kod nas popularno nazvanih „džipovima“, koji su preoteli tržište svim ostalim toliko da su pogašeni mnogi poznati sedan i MPV modeli.
Ipak, ekonomski gledano, 500L nije bio loš za Srbiju. Njegova prodaja u svetu kretala se od nekoliko desetina hiljada do oko 100.000 primeraka godišnje, a „Fijat automobili Srbija“ je godinama bio najveći ili među najvećim izvoznicima.
U jeku proizvodnje modela 500L, „Fijat“ je, recimo, za prvih osam meseci 2013. godine izvezao automobile iz Srbije za 952,4 miliona evra, što bi u današnjem novcu bilo oko 1,22 milijarde evra.
Poznato je da auto-industrija ne samo da donosi radna mesta u direktnoj proizvodnji vozila, već generiše u proseku pet radnih mesta na jednog zaposlenog u samoj fabrici, uglavnom u pogonima za proizvodnju komponenti. Takođe, radi se o bolje plaćenim poslovima, što opet generiše i lokalni priliv novca. Koliko je u pitanju važan sektor govori i to što je najava proizvodnje nove „pande“ u Kragujevcu izazvala i nezadovoljstvo radnika u italijanskom pogonu „Fijata“ u Pomiljanu. Kompromisno rešenje nađeno je u tome što će se u tom pogonu proizvoditi nešto unapređena varijanta trenutne „pande“ – „pandina“ (što je nadimak koji Italijani već odavno koriste i znači „mala panda“). Ona će se nastaviti do 2027, kada će treća generacija „pande“ napuniti 16 godina od prvog pojavljivanja na Sajmu automobila u Frankfurtu 2011. godine.
Slučaj Slovačka – Kad auto-industrija dominira u privredi
Kakav uticaj automobilska industrija ima na ekonomiju jedne zemlje govori primer Slovačke, koja je stigla do statusa najvećeg proizvođača automobila na svetu u odnosu na broj stanovnika. U toj zemlji, iako gotovo dvostruko manjoj po površini, ali sličnoj Srbiji po broju stanovnika (Slovačka ima 5,5 miliona stanovnika, Srbija 6,6 miliona), proizvodi se više od milion automobila godišnje. U njoj posluju četiri velike fabrike automobila – „Folksvagen“ (od 1991), „Pežo-Sitroen“ (od 2003), „Kija“ (od 2004) i „Jaguar – Lend rover“ (od 2016). Ukrupnjavanjem automobilskih koncerna, kroz „Pežo-Sitroen“, u Slovačku je došao „Stelantis“, a novu fabriku završava i „Volvo“, u vlasništvu kineskog „Džilija“. Uz njih, tu je i niz fabrika tzv. komponentaša, a smatra se da ih ima oko 400.
Koliko je automobilska industrija u toj zemlji dominantna pokazuje i to što proizvodnja automobila čini 13 odsto ukupnog BDP-a, 54 odsto industrijske proizvodnje i 33 odsto industrijskog izvoza Slovačke.
Dolaskom „Pežo-Sitroena“ i „Kije“, kao i otvaranjem njihovih velikih fabrika u Slovačkoj, počinje ekonomski bum te države – zbog kojeg je dobila naziv „Tigar iz Tatri“. Tako je Slovačka imala strelovit uzlet rasta BDP (2005: 6,62%, 2006: 8,49%, 2007: 10,83%), koji je zaustavljen svetskom ekonomskom krizom 2008. godine.
O jačini auto-industrije govori i podatak da je Slovačka industrijska proizvodnja u prva dva meseca 2023. opala za sedam odsto u odnosu na godinu dana ranije, dok je u isto vreme automobilska industrija te zemlje zabeležila rast od tri odsto.