Reporterka Danasa na mostu koji razdvaja EU i NATO od Rusije: Narva – estonski grad u kojem 90 odsto ljudi govori ruski (FOTO, VIDEO)

Da li je Narva sledeća meta ruskog predsednika Vladimira Putina, pitali su se mnogi posebno nakon invazije Rusije na Ukrajinu 2022. Ne samo zbog toga što se nalazi tik uz Rusiju, već i zbog toga što 90 odsto stanovništva ovog grada govori ruski jezik.

Novinarke i novinari iz Srbije imali su priliku da posete Narvu u okviru medijskog putovanja organizacije Puls Evrope.

Saznali smo da Narva trpi brojne provokacije sa ruske strane – od ometanja satelitske navigacije, do otimanja graničnih bova, bučne propagande, dronova za nadzor i zujanja cepelina označenih slovom „Z“ ruskih oružanih snaga. Ali odoleva. Čak i 9. maja, na Dan pobede, kada Rusi na platou ispred zamka tradicionalno postavljaju veliku binu okrenutu ka Narvi i puštaju svoju muziku, prave slavlje…

Ipak, čini se da stanovnici Narve, iako su u tolikom broju etnički Rusi, ne žele da budu deo Rusije. Estonija, koja je članica Evropske unije i NATO-a, nudi kvalitetniji život. Zato je i slogan ovog grada “Narva – Evropa počinje ovde”. Ali tenzija se svakako oseća.

Narva se nalazi u okrugu Ida-Viru, na zapadnoj obali istoimene reke. To je četvrti grad (do skoro je bio treći) po veličini u Estoniji sa nešto više od 52 hiljade stanovnika. U njemu se, dakle, mešaju evropska i ruska kultura. Ali ovo je i grad koji čuva i obnavlja svoje istorijsko nasleđe. U Narvi ima mnogo parkova i mesta za sport i aktivnosti na otvorenom. Prisutan je socijalistički stil na svakom koraku. Široke ulice, sive zgrade. Pravi industrijski grad.

Prošle godine je otvorena najveća evropska fabrika magneta baš u u Narvi. Ova fabrika, koju finansira EU, proizvodi permanentne magnete od “retkih zemalja”, koji se koriste u ključnim ekonomskim sektorima, na primer u električnim vozilima, vetroturbinama i mikroelektronici.

Pošto više od 90 odsto magneta koji se trenutno uvoze u EU dolazi iz Kine, nova fabrika će značajno povećati stratešku autonomiju i konkurentnost Evrope. Takođe će značajno poboljšati industrijske kapacitete i stratešku autonomiju Evrope u proizvodnji magneta od retkih zemalja.

U svakom slučaju, to je način EU da ublaži ruski uticaj koji je i dalje veoma jak. I dok Rusi slave 9. maj na svojoj strani, u centru Estonije se proslavlja Dan Evrope. Na ruski događaj odlaze uglavnom stariji građani, dok na estonski idu mladi ljudi.

Denis Larčenko, član Gradskog veća u Narvi, objasnio nam je da nisu tačne priče da je Narva proruska, te da većina Rusa zapravo ne želi da živi u Rusiji.

Po njegovim rečima, ovaj grad se suočava sa ekonomskim i socijalnim izazovima. I dok se fabrike transformišu uz pomoć fondova EU, u toku je tranzicija jezika na estonski.

Naime, do 2023. obrazovanje u Narvi bilo je na ruskom jeziku, ali je estonska vlada odlučila da to promeni. Odlučila je i da zabrani popularne ruske TV stanice i da ukloni ruske spomenike.

Kako kaže Larčenko, nema puno Estonaca koji u Narvi govore estonski. Međutim, dodaje on, mladi žele da njihova deca u školi uče estonski, dok, s druge strane, stariji strahuju da neće moći da razumeju mlađe članove porodice.

On je prvi koji je u svojoj porodici upisao školu na estonskom. Njegovi roditelji govore ruski jezik.

I to je trenutno možda jedan od najvećih problema u Estoniji, jer gotovo 30 odsto ljudi priča ruski. Učenje samo estonskog jezika u školama ne ide glatko.

Ali, ipak, najzanimljivi u vezi sa Narvom je to što je na granici sa Rusijom. U tom delu grada gde se nalazi granični prelaz, čak se i u vazduhu oseća neka neobična napetost.

Već pri samom ulasku u Narvu vide se obe srednjovekovne trvđave kako gledaju jedna u drugu. Granica je čuveni most, koji dnevno pređe oko 1.500 ljudi izađe iz Estonije u Rusiju i vrati se.

Šef Granične policije Anti Ehtisalu nam je objasnio da je nekad, na primer pre pandemije kovida 19, taj broj iznosio čak 12.000 prelaza. Granica je, dodao je on, otvorena od 7 ujutru do 23 časa.

Rusi su zatvorili saobraćaj za motorna vozila od 2024. zbog, kako tvrde, rekonstrukcije graničnog prelaza, tako da su na mostu stavljeni betonski blokovi povezani lancima, a oko njih bodljikava žica. Građani prelaze granicu torotoraom mosta koji je pregrađen žicom.

Mnogi skrivaju lica, ne žele da budu snjimljeni. Hladno je i tmurno vetar šiba. Možda je to doprinelo toj nekoj tenzičnoj slici cele priče oko Narve. Da nije tog mosta i situacije sa Rusijom, bio bi ovo još samo jedan grad na istoku Estonije.