(Ne)spremni za tehnološku revoluciju? NIN panel: Moć veštačke inteligencije, percepcija i stvarnost
Da li je ChatGPT stvarno samo početak? Koja je budućnost ove tehnologije? Imaju li kompanije dovoljno sredstava da krenu ovim putem? Koja su ograničenja razvoju i implementaciji ovih rešenja? Gde je u svemu tome Srbija? Imamo li mi kadrove da napravimo pametne mašine, i one koji će sa pametnim mašinama da rade? Šta tehnologija donosi radnim mestima, a šta oduzima?
Na ova pitanja, ali i na mnoga druga iz oblasti AI, odgovarali su na NIN panelu „Moć veštacke inteligencije: Percepcija i stvarnost“, Goran Savić, direktor tehnologija u kompaniji HTEC, Siniša Arsić, direktor sektora za podatke, analitiku i inteligentnu automatizaciju poslovnih procesa u kompaniji Telekom Srbija, Boško Nikolić, profesor na ETF i Vladimir Đukanović ex JP Morgan Head of Trading, investitor i pisac. Publici se obratio i Oren Etizioni, profesor na Univerzitetu u Vašingtonu, osnivač Insituta za veštačku inteligenciju i AI istraživač. Moderator panela bio je Nebojša Bjelotomić, direktor Inicijativa “Digitalna Srbija”.
Vladimir Đukanović: Niko ne pravi tehnologiju da mu bude gore
Vladimir Đukanović, investitor i pisac rekao je da je veštačka inteligencija trenutno najbrže rastuća industrija na svetu i da će u sledećih sedam godina rasti oko 38 odsto.
„Ljudi žele veštačku inteligenciju sada i odmah, i važno je kojom brzinom prihvataju tehnologiju. ChatGPT je apsolutni šampion i do milion korisnika je stigao za pet dana. Svaka druga tehnologija, pre toga, zahtevala je decenije istraživanja i dosta vremena za dolazak do korisnika. Netfliksu je trebalo tri i po godine da dođe do milion korisnika, ali to su bile devedesete“, ocenio je Đukanović i nastavio:
„Mi pravimo tehnologiju da bi nam bilo bolje. Niko je ne pravi da bi mu bilo gore. Čovečanstvo je napravilo neverovatne uspehe i to je rezultat tehnologije, i nije rezultat društvenih promena i revolucija. Više je tehnologija kontraceptivnih sredstava uradila za prava žena, nego što su to uradile sve knjige i pisci“, naveo je Đukanović.
On je ukazao da će digitalizacija i edukacija biti najvažnije, i da je to po njemu pravac, u kome treba ići.
„Niko ne pravi tehnologiju da bi mu bilo gore. Ona napreduje, i u svakoj tehnologiji imamo zloupotrebe. I tako je uvek na početku. I dalje imamo problem u IT u krađi identiteta, nismo to rešili, ali smo problem sveli na društveno prihvatljiv nivo. Izuzetno je bitno da tehnologija veštačke inteligencije bude demokratska. Tu tehnologiju možeš i moraš da staviš svakom detetu u ruke, i onom najbogatijem i onom najsiromašnijem u Africi, jer ne znaš koje će dete da je iskoristi za neke sledeće velike korake i progresivni istup napred. Da li ćemo imati zloupotrebu toga, imaćemo, ali to će zavisiti od regulative“, rekao je Đukanović.
On je ocenio i da su sve tehnologije koje smo pravili do sada bile „apsolutne glupe, recimo, nuklarno orzužje, medicinska srestva – jer je bio potreban čovek da bi taj sistem mogao da funkcioniše i tako sve dok nismo došli do automatizacije“
Govoreći o obrazovanju, rekao je da je greška koju moramo ispraviti u nametanju predmeta deci bez obzira to dete i zanima.
„Karikiram, ali Mesija da angažuješ i naučiš dete kako da igra fudbal. U tom pravcu treba ići“, zaključio je Đukanović.
Goran Savić: Mi smo loši samo u ličnom advertajzingu
Goran Savić, direktor tehnologija u HTEC govorio je o obrazovanju u Srbiji i poredio naše kadrove i njihov kvalitet, sa onima u inostranstvu.
„Nekad nije lako shvatiti koliko su ljudi iz inostranstva bolji od nas, i koliko smo mi dobri. Imam često priliku da intervjuišem ljude iz sveta koji žele da rade za nas. Ono što mogu da vidim jeste da smo mi samo loši u ličnom advertajzingu i u svojoj prodaji. Naši ljudi su vrlo kompetentni. Često pričam sa ljudima sa prestižnih fakulteta i oni su vrlo naučeni da se prodaju. I zato sam kroz ovaj posao naučio da dobro obratim pažnju šta je to lični hvalospev i marketing. Jer ako ti nešto ne znaš napraviti, tebi džaba što imaš šest fakulteta i nekoliko startapa iza sebe. Ja sam bio zastrašen u početku od njihovih portfolia, ali kad malo zagrebeš nije to baš tako, tako da hvala našem obrazovanju što je ovako i što je dalo vrednosti ljudima koje zapošljavamo – rekao je Savić i nastavio:
„Radeći sa ljudima u mojoj kompaniji video sam da to nisu ljudi koji su nužno imali sve petice u srednjoj školi. Mislim da je ključno da se fundament gradi do 20. godine a da se posle kroz kurseve, koji su užasno bitni, „filuju“ potrebne veštine. I mislim da je to savremena edukacija. Znači, jedna zdrava osnova i onda dodaješ ono što ti je potrebno. Bitna stvar u US kulturi, recimo, je meditokratsko prepoznavanje šta tebe svarno motiviše da bi bio izvanredan i da bi bio iznad proseka, a to kod nas ne postoji“, ocenio je Savić.
Alen Otzioni: Opasnost u falsifikatima
Oren Etizioni, profesor na Univerzitetu i Vašingtonu i AI istraživač, obratio se učesnicima rečima da veštačka inteligencija ima mnogo pozitivnih strana, ali da nosi i ozbiljne izazove.
„Njena upotreba može da bude i više nego dobrodošla, bilo da se radi o automobilima koji se sami voze i koji će povećati bezbednost na putevima, bilo da je to u medicini koja može da postane jeftinija i efikasnija, ili u mnogim drugim oblastima u kojima AI ima moć da doprinese. Ipak, definitivno ima izazova, a onaj koji želim posebno da istaknem je stvaranje falsifikata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, poznatih kao duboki lažnjaci. Vidimo ih u političkim kampanjama širom sveta: u Tajvanu, Indoneziji, Indiji, u Evropskoj uniji, i naravno u Sjedinjenim Državama. Pored toga, imamo slučajeve dubokih lažnjaka koji su uticali na Tejlor Svift, kreirajući lažni pornografski sadržaj i tome slično“, rekao je Etizioni, obraćajući se učesnicima na NIN panelu.
„Zaista, kao novinari, moramo se zapitati, ako se istina podriva, da li će ljudi biti u situaciji da ne znaju u šta da veruju? Na „True media“, organizaciji čiji sam osnivač, a koja je posvećena borbi protiv dubokih političkih lažiranja, koristeći dobru veštačku inteligencijui i njene tehnike, borimo se da suzbijemo lošu i duboka lažiranja. Naravno, postoji mnogo drugih pitanja koja treba razmotriti, ali želim da istaknem ovo jer će uticati na nas više od svega u 2024″, dodao je Otzioni, govoreći o najvećim izazovima sa kojim će se AI suočavati u narednim godinama.
Siniša Arsić: Digitalizacija je ključ
Prisutnima se obratio i Siniša Arsić, direktor Sektora za podatke, analitiku i inteligentnu automatizaciju poslovnih procesa u kompaniji Telekom Srbija.
„Postoje već neki lepi obrisi toga šta bi kao novu vrednost mogla da nam donese primena veštačke inteligencije. A onda, nadam se da ćemo jednog dana biti u stanju da to i podelimo sa svima. U poslednjih 12 godina bavili smo se podacima i to je jedan kontinuirani poduhvat. To je jedna večita borba. Gledamo da, što je više moguće, krenemo da koristimo naprednu analitiku. Da li u formi mašinskog učenja, da li u formi kroz nekih jednostavnijih modele veštačke inteligencije, ali ono što mogu da kažem jeste da je zapravo jedan od glavnih preduslova da digitalizujemo ono što trenutno radimo. To je jedan jako bitan temelj za ceo proces, ne samo naših. Slično je i kod drugih gde se i dalje manuelno radi“, ocenio je Arsić i nastavio:
„Najveći deo truda ide u pravcu odgovarajućeg kvaliteta podataka. Krenuli smo prilično oprezno, imajući u vidu da smo ogromna korporacija, da mnogo toga treba prvo u „majndsetu“ promeniti. Neki delovi procesa jesu automatizovani, ali jako je teško napraviti nešto što je baš skroz automatizovano. Recimo, sada kad pozovete naš kontakt centar, prvi dodir sa nama je AI. Tako da, on suštinski sluša šta mu pričate i sa visokim procentom tačnosti pogađa šta vam je zaista potrebno – da li hoćete da aktivirate neku uslugu, da li ste nezadovoljni nama i tako dalje“.
Arsić je napomenuo da je glavni izazov video momenat, gde „mi moramo da imamo koncept da obradimo podatke korisnika i njhovih interakcija i ponašanja“.
„To jeste prilično škakljiva tema, ali bavimo se time, zajedno i sa državom, i sa ostalim operatorima. To je izazov koji će morati da se prevaziđe da bi mi mogli što bolje da osluškujemo potrebe korisnika i kreiramo nešto što je personalizovano. Ako, recimo, neko domaćinstvo želi sportski sadžaj, naš posao je da im mi u tom pravcu i kreiramo ponudu. U tom segmentu je prednost naše kompanije što imamo jako mnogo internih, širokih i raznovrsnih podataka koje možemo da koristimo. To polje delovanja još je neistraženo i sada je potrebno analizirati podatke, obraditi ih i koristiti na najbolji mogući način, a s ciljem da se u fokus stavi klijent, njegove potrebe, pa čak i one koje će uključiti privatnost“, rekao je Arsić.
Boško Nikolić: Nužna veća sinergija između fakulteta, instituta i prvrede
Profesor Ekelektrotehničkog fakulteta u Beogradu Boško Nikolić, rekao je na panelu, da industrija i obrazovanje mogu doživeti automatizaciju zahvaljujući veštačkoj inteligenciji.
„Čini mi se da najveći pomak, posebno u našem okruženju, možemo da napravimo u oblasti industrije, počev od elektrodistribucije. Može da pomogne donekle protoku dokumenta i razumevanja dokumenta gde je možda ljudska komunikacija usko grlo i gde dolazi do problema“, rekao je Nikolić.
Kako je naveo, veštačka inteligencija može da unapredi obrazovni sistem putem personalizovanog učenja odnosno prilagođavanja obrazovanja afinitetima i dostignutom nivou znanja učenika.
„Mi smo veštački inteligenciju imali i ranije. Bilo je velikih napredaka u razvoju robotskih sistema u našem sistemu. Poljoprivreda je takođe delatnost u kojoj je AI prisutna u našoj zemlji, medicina takođe i to su oblasti gde su napravljeni veliki rezultati. ETF je tradicionalni fakultet koji se kreće sporim koracima. Imali smo tri, četiri predmeta vezana za AI, inteligentne sisteme, a sada učimo i duboke neuralne mreže na četvrtoj godini,kao i transformere koji su osnova samog ChatGPT. I ostali fakulteti i instituti idu ka tome. Moje je mišpljenje da je potrebno da postoji odgovarajuća osnova za veštačku inteligenciju, recimo matematika i fizika su predmeti koji mogu da budu nadogradnja“, rekao je profesor i nastavio:
„Sada bi pažnja mogla da se usmeri na doktorske studije i tu bi moglo da se napravi veća sinergija. Mogućnost, dakle, leži u većoj sinergiji između fakulteta, insituta i prvrede. Oni bi zajedno mogli da naprave istraživanja koja bi mogla da se primene u mnogim oblastima. Jesmo uključili privredu, ali to je malo dvosmerna priča. Vrlo je važna interakcija. Jesmo konzervativni i gledamo da pređemo preko toga“.
Nikolić je ukazao i da je pokušano da se ima tri, četiri predmeta koje bi držala samo firma i to nije išlo, jer jedno je da dođete i da ispričate ndeljno dva sata, ali imate 100 ljudi koji imaju 10 domaćih zadataka na svakih nedelju dana. Imate i ispit za 100 ljudi koji morate da pregledate. Mislim da je kod nas veći problem kako se uči nego šta se uči. Mnoge teme bi mogle na drugačiji način da se predstave.