Nije avion, nije čamac – ali može da bude dobar i pristupačan morski taksi
JLPPA / Bestimage / ProfimediaRidžent sa sedištem u saveznoj državi Rod Ajlend, prikupio je 90 miliona dolara kako bi do sredine decenije počeo proizvodnju električne jedrilice sa 12 putnika, letelice niskog leta koja leti samo iznad vode. Vozilo nalik poslovnom mlaznjaku može da pređe do 290km brzinom od čak 290km/h.
Električni vazdušni taksi sa vertikalnim poletanjem i sletanjem, poznat kao eVTOLS, jednog dana bi mogao da predstavlja uzbudljiv način putovanja po urbanim pejzažima i privukao je milijarde dolara investicija. Ali, tačno kada će krenuti u komercijalnu upotrebu i koliko će koštati vožnje u vozilima sličnim helikopterima, nije sasvim jasno.
Bili Talhajmer (Billy Thalheimer), koji je radio na eVTOL-ovima za Boingovu kompaniju Aurora Flajt Sajens (Aurora Flight Sciences), kao i na svemirskim letelicama kod Blu Oridžina (Blue Origin) i Virdžin Galaktika (Virgin Galactic), smatra da drugačiji tip aviona na baterije može brže da dođe na tržište i da bude pristupačniji za putnike: morske jedrilice.
Podsećaju na buduće poslovne avione i poletaće sa običnih pristaništa duž obale. Prvo će kretati kao čamci, brzinom od 64 do 80 km na sat. Kada stignu do otvorenog prostora, uzleću i lete između pet i 10 metara iznad vode.
Njegov startap, Ridžent (Regent), testira prototipove koji su četvrtine stvarne veličine, a ima za cilj da ih gurne u proizvodnju za oko tri godine, sa komercijalnim jedinicama koje prevoze putnike između havajskih ostrva ili duž obale Floride za oko 40 dolara po vožnji.
Investitori su velike kompanije i poznata imena
Talhajmer i njegov kolega iz Aurore, Majk Klinker (Mike Klinker), takođe aeronautički inženjer obučen na MIT-u, osnovali su Ridžent 2020. kako bi se fokusirali na brza, obalna putovanja i do sada su prikupili oko 90 miliona dolara, uključujući rundu od 60 miliona dolara u oktobru, od strane investitora poput Marka Kjubana (Mark Cuban), Pitera Tejla (Peter Thiel) – kroz njegov porodični fond i Faunders Fond (Founders Fund), Lokid Martin (Lockheed Martin), Japan Erlajns (Japan Airlines) i Havajan Erlajns (Hawaiian Airlines), između ostalih.
Njihov početni proizvod, Vajsroj (Viceroy), dizajniran je da preveze do 12 putnika i dva člana posade na razdaljinu do 290km po punjenju, brzinom do 290km/h, bez emisije štetnih gasova i zagađenja.
Pristupačnost jedrilice čini ih posebno privlačnim za podržavaoce poput Kjubana. „Sviđa mi se koncept“, rekao je investitor milijarder za Forbes. „Osim EV strane, sposobnost smanjenja vremena putovanja, efikasno i jeftino, menja igru”.
Zbog niskog leta i letenja samo iznad vode, sertifikacija za Vajsroj će biti određena od strane Obalske straže SAD-a, proces za koji Talhajmer očekuje da će biti mnogo brži u poređenju sa eVTOL-ovima, koji bi zahtevali dugotrajan, višegodišnji proces sertifikacije od strane Federalne uprave za vazduhoplovstvo (FAA).
Osim aspekta električnog vozila, mogućnost smanjenja vremena putovanja, efikasno i jeftino, menja igru
Mark Kjuban
U Aurori, put do komercijalizacije izgledao je kao „milijardu dolara i decenija“, rekao je Talhamer za Forbes. „I to je bilo više i od komercijalne sertifikacije. Pravili smo prototip i samo smo čekali mejl od FAA koji bi nas ovlastio da (testiramo) letelicu“.
Vajsroj, sa krilima galeba, dvanaest setova propelera i baterijom ekvivalentnom sedam Teslinih vozila, ne zahteva licenciranog pilota za upravljanje, budući da suštinski lebdi iznad vode, a kontrole su slične onima na čamcu. Njegovi motori, baterijski paketi i druge ključne komponente su dizajnirani tako da se lako mogu zameniti i promeniti ukoliko dođe do problema, kako bi se osiguralo da troškovi održavanja budu što niži.
Karta 40 dolara za 160 kilometara
„Na kraju smo prepolovili troškove, u poređenju sa postojećim najboljim malim avionima u klasi“, nedavno je rekao Talhajmer na konferenciji o mobilnosti Komoušn LA (CoMotion LA) u Los Anđelesu. „To znači da naš Vajsroj za 12 putnika košta oko 40 centi po milji sedišta. Dakle, za misiju od 100 milja (160km), recimo između ostrva Havaja, to će biti 40 dolara po karti“, rekao je.
U poređenju s tim, jednosmerna helikopterska vožnja iz Long Biča (Long Beach) u Kaliforniji do Katalina ostrva, put od 40 milja (64km), košta oko 180 dolara.
Lilium, dobro finansirani startap za eVTOL, procenjuje da će trošak po milji sedišta biti oko 2,25 dolara, ili skoro pet puta više od cilja Ridženta — prevozeći manje od polovine putnika i prelazeći manje od polovine puta.
Deo ovih ušteda proizlazi iz energetske efikasnosti letenja nisko, blizu okeana, umesto hiljada metara u visini, kao što to rade avioni i helikopteri.
Na primer, još od vremena Drugog svetskog rata, vojni piloti su znali da je nisko letenje dobar način štednje goriva, rekao je Mortez Garib (Mortez Gharib), profesor aeronautičkog inženjeringa na Kalteku (Caltech) i direktor Centra za autonomne sisteme i tehnologije univerziteta (Center for Autonomous Systems and Technologies).
„Kada letite veoma blizu, to može biti tlo ili voda, stvarate vazdušni jastuk. Taj vazdušni jastuk vam omogućava da imate veštačko podizanje“, rekao je Garib, koji nije povezan sa Ridžentom.
Putnici bi takođe mogli da cene ključnu bezbednosnu karakteristiku: za razliku od aviona, helikoptera i eVTOL-ova, ako dođe do bilo kakvog problema s napajanjem ili motorom na jedrilici, ona će jednostavno plutati poput čamca.
Jedrilice za Saudijce, turiste i marinu
Talhajmer je izjavio da je početni interes za Ridžentove jedrilice došao od prevoznika trajekta, ali da se broj potencijalnih kupaca značajno proširuje.
„Primetili smo da su aviokompanije i avioindustrija pokazale veliko interesovanje“, rekao je Talhajmer. „Počinjemo da primećujemo da aviokompanije zaista razmišljaju o sebi kao prevoznicima, razmišljajući o celokupnom putovanju klijenta od početka do kraja. I morske jedrilice mogu odlično da se uklope u tu sliku“. Posebno za aerodrome koji se nalaze pored luka i zaliva, dodao je.
Osim Havaja i Floride, Ridžent jedrilice će završiti i u NEOM-u, futurističkoj urbanizovanoj zoni koju gradi Saudijska Arabija, a koja će imati raznovrsne nove vrste prevoza, rekao je Kristijan Til (Christian Thiel), šef za buduću mobilnost. NEOM je takođe investitor u Ridžentu.
„To će biti potpuno integrisano s našim multimodalnim sistemom“, rekao je Til na konferenciji Komoušn. „Imamo 450 kilometara obale koja treba da bude uslužena. Imamo pomorsku infrastrukturu u fazi planiranja i dizajna. Nemamo infrastrukturu koja već postoji. Dakle, možemo da krenemo od nule kako bismo dizajnirali i obezbedili da svi naši glavni čvorovi duž ove obale budu usluženi u budućnosti sa jedrilicama“.
To će biti potpuno integrisano sa našim multimodalnim sistemom. Imamo 450km obale koja treba da bude uslužena
Kristijan Til, NEOM
I nije samo pitanje turista i putnika koji žive na obali, koji bi mogli da voze Ridžentove morske jedrilice za nekoliko godina. U oktobru je kompanija osvojila ugovor Američke mornarice od 4,8 miliona dolara kako bi demonstrirala potencijal svog hibridnog vozila kao nove vrste vozila za skakanje sa ostrva na ostrvo, radi prevoza ljudi ili opreme.
U planu i letelice za 100 ljudi
Talhajmer je rekao da Ridžent takođe dizajnira mnogo veću verziju svojih jedrilica sa 100 putnika, iako ih ne treba očekivati pre 2030. To je uglavnom zbog ograničenja trenutne tehnologije baterija, pa Talhajmer istražuje mogućnost korišćenja sistema na bazi vodoničnih gorivih ćelija.
Kompanija procenjuje da ima potencijalne narudžbine za buduće jedrilice vredne do osam milijardi dolara od aviokompanija i trajektnih prevoznika, uključujući depozite za svoje prve isporuke jedrilica. Ipak, veći deo toga neće se materijalizovati u prihode dok se komercijalne isporuke ne povećaju.
Ridžent ima dovoljno sredstava da nastavi sa prototipiziranjem i započne testne letove sa putnicima 2024. Takođe uspostavlja svoj prvi proizvodni pogon u saveznoj državi Rod Ajlend. Međutim, biće potrebno više novca za proširenje komercijalnih operacija.
„Planiramo da letimo sledeće godine, verovatno veoma kasno sledeće godine, tako da će sledeće prikupljanje sredstava verovatno biti početkom 2025. godine“, rekao je Talhajmer. Nije otkrio koliko će Ridžent tada da traži. Ali nada se da će lansirati što je pre moguće: „koliko brzo možemo da pokrenemo proizvodnu liniju, dokažemo sigurnost i isporučimo je kupcima?“
Alan Onsman, novinar Forbes
